Kako smo uspeli da toplinu kućne atmosfere prenesemo u naš restoran? Kako uspevamo da svakog gosta dočekamo i ispratimo sa osmehom? Kako to da je svako naše jelo najbolje koje ste ikada probali? Vrlo je jednostavno… Mi sve radimo od srca! A da ne budemo skromni ima tu i dosta znanja, sticanog dugim nizom godina. Godinama smo mi merkali koliko da posolimo, koliko da pošećerimo, kako da ostanemo ljubazni, a da ne budemo nametljivi… I, sigurni smo da smo našli pravu meru! Vredne ruke, srdačni osmesi, prijatno „Dobrodošli“ i iskreno „Dođite nam opet“, eto, tako ja to ukratko kod nas! A kako je tek, kada u večernjim satima zasvira i muzika! Ne, ne, ne smemo i to da Vam kažemo… Pozivamo Vas da jednom dođete kod nas, drugi put ćete se sami vratiti, jer Koliba kod Milunke je Koliba svih naših gostiju!

Na rubu Fruške gore, taman tamo gde taj rub kvasi Dunav, nalazi se Čerević. Uredni travnjaci i kućice naslonjene jedna na drugu, nižu se duž pravih sokaka koji presecaju naselje kao kalup za bakin kolač. A po sokacima miriše vojvođanska zemlja otrešena sa čizama iz vinograda, kolskih guma i konjskih kopita. Meša se pri zemlji sa mirisima kardinala, muskatnog hamburga i tamjanike koji beže iz mladog vina kroz pukotine na vratima podruma, da bi ih u visini odžaka skolao težak miris zaprške sremačkih jela… Iznad svog tog teškog oblaka stoji crkva, sa satom na sve četiri strane zvonika, kao da Sremci mare koliko je sati…

Ako biste nekoga iz Čačka pitali gde se nalazi restoran Brana, možda ne bi znali da Vam pomognu, ali ako biste pitali gde se sprema najbolja teletina, dobili biste odgovor: “A, što brate ne kažeš odmah! Pa kod Nemca, u Parmencu!” Restoran nadaleko čuven po tome što na meniju imaju samo jedno jelo, već duže od 20 godina! Treba li da Vas dalje nagovaramo da probate? Sigurno ne, ali ćemo Vam zato pomoći da pronađete put. U selu Parmenac,na izlasku ili ulasku u Čačak, zavisno odakle idete, tačno preko puta brane, nalazi se ovaj restoran sa tradicijom koja ulazi i u treći vek! Prva kafana u Čačku, koju je osnovao deda Gvozden, sve do danas čuva tradiciju gostoprimstva, poštujući svakog gosta, kako oni to ovde kažu, “od kondura, do cipela”. I prošlo je ovde mnogo gostiju, ali niko nje izašao a da ne kaže da će doći ponovo. Uverite sa sami, ali požurite, skoro svi stolovi su zauzeti…